ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ
По површини Блаце је мања копаоничка општина (306 км²), у којој се налази 40 насеља. Смештена је у Топличкој котлини, на источним обронцима Копаоника и југозападним обронцима Јастребца, захватајући северозападни део Топличког басена који је Јанковом клисуром спојен са долином Расине, односно Крушевачким басеном.
Иако има периферан инфраструктурни карактер у односу на главне магистралне коридоре, Блаце чини раскрсницу путева према Косову и Метохији, Копаонику, Крушевцу и Прокупљу, што представља повољан транзитни положај.
Само Блаце смештено је поред реке Блаташнице на око 12 км узводно од њеног улива у Расину. На надморским висинама од 380-430 мнм (средња висина 395 мнм), Блаце лежи на вододелници сливова река Расине и Топлице.
Територија општине Блаце се граничи са севера територијом општине Крушевац, са истока општином Прокупље, са југа Куршумлијом и са запада општином Брус.
ИСТОРИЈА
На основу предања, али пре свега материјалних доказа, може се претпоставити да је овај крај у прошлости имао значајну улогу, а сасвим сигурно богату и бурну историју.
Полазећи у бој на Косово Кнез Лазар морао је проћи кроз Јанкову клисуру, а затим преко подручја Блаца према Куршумлији и Подујеву. Јанкова клисура је и добила име према Сибињанин Јанку, прослављеног и у нашим народним песмама.
Ослобођењем Топлице од Турака (1878) ослобођено је и подручје садашње општине Блаце. У времену од 1880. до 1885. године основана су и настањена сва села која данас постоје у општани Блаце. Многа од њих задржала су имена која су имала и за време Турака (Алабана, Међухана, Шиљомана, Претежана, Драгуша и др.), а нека су насеља добила имена, вероватно, по старим насељима досељеника. Највећи број становника досељен је с Копаоника (подручје општина Брус, Александровац и Куршумлија), из околине Косовске Митровице (Ибарска долина), из Санџака, Сјенице, а делимично из околине данашњег Власинског језера и других крајева Србије.
Блачани су се храбро борили у српско-турском рату 1912. и српско-бугарском рату 1913. тодине. Велики је број војника с овог подручја који су се истакли храброшћу у борбама на Церу и Дрини, и касније одступили кроз Албанију, да би узели учешћа на солунском фронту.
У ратовима за ослобођење Србије (1876-1918) овај крај је дао велики допринос. Понос целе Србије и врховног команданта српске војске, краља Петра I Карађорђевића, био је чувени „Гвоздени пук“ који су чинили младићи из овог краја. „Овај крај био је 1917. године стециште тзв. Топличког устанка, јединог на окупираној територији“. (Андреј Митровић „Устаничка борба у Србији 1916-1918“), којим је руководио легендарни јунак Коста Војиновић и током којег је ослобођено Блаце. Устанак је угушен са врло трагичним последицама по устанике. Читава села су запаљена а око 20.000 становника Топлице (међу њима и велики број с блачког терена) побијено је на најсвирепији начин. И сам Коста Војиновић погинуо је децембра 1917. у Церовачкој реци више села Гргура. На овој реци и сада постоји воденица у којој је Војиновић провео последње часове живота, а у црквеној порти у Гргуру спомен-биста у знак захвалности грађана топличког краја овом неустрашивом борцу.
У ослободилачком рату 1941-1945. године грађани блачке општине узимају видно учешће у борби против окупатора. Крајем 1941. и у првој половини 1942. године неколико стотина нашло их се у Топличком партизанском одреду, у месним десетинама и народноослободилачким одборима, а хиљаде становника пружало помоћ НОП-у.
Блаце с околином коначно је ослобођено 28. августа 1944. године. У НОР-у општина Блаце имала је истакнуте личности: Радош Јовановић-Сеља из Гргура, ратни секретар Окружног комитета КПЈ за Топлицу, Обрад Лазовић-Живко из Блаца, народни херој; Славољуб Вуксановић-Јајко из Блаца, народни херој; Трајко Јовановић-Јосиф из Трбуња, комесар 45 ратне дивизије. С овог подручја су пореклом и: Ратко Вукићевић – шпански борац и Мија Станимировић – народни херој.
Одмах после ослобођења Блаце постаје седиште среза јастребачког. Године 1947. овај срез припојен је топличком, да би се после три године, 1950. поново приступило формирању среза, који се почетком 1955. спаја са срезом прокупачким. Цело подручје бившег јастребачког среза подељено је сада на две општине: Барбатовачку и Блачку, које се септембра 1957. године спајају у једну општину са седиштем у Блацу.
СТАНОВНИШТВО
Према резултатима пописа из 2011. године на територији општине Блаце живи 11.686 становника, од чега у самом Блацу живи 5.261, а у околним селима 6.607. У односу на попис из 2002. године 2.073 становника је мање, а у односу на 1991. годину број становника се смањио за 3.463.
Евидентирано је укупно 1.852 незапослених лица.
Просечна зарада запослених у општини Блаце износи 41.752,00 динара.
Расељени – Црвени Крст 027/371-314
КОНТАКТ ПОДАЦИ
OПШТИНА БЛАЦЕ
Ул.”Карађорђева”бр.4,
Тел.(+38127) 371 110,
Email: blace@blace.org.rs
http:// www.blace.org.rs
Лична карта:
- површина: 306 км²,
- насељених места: 40,
- становника: 9.763, попис 202 године,
- укупан број привредних субјеката 650:
предузетника 516,
привредних друштава 134,
– број активних пољопривредних газдинстава 2200,
– просечна зарада 76.334 рсд (децембар 2024.),
– број запослених cca: 2675,
– број активних незапослених лица: 854, од тога 495 жена,
– највећи број незапослених лица чини група са средњом стручном спремом, око 60%, што је значајан потенцијал за инвеститоре.
Природни ресурси
Географски положај, природне карактертистике и вредности простора
Општина Блаце се налази на северозападу Топличке котлине, између источних падина Копаоника и југозападних обронака Јастрепца. Граничи се са општинама Прокупље, Куршумлија, Крушевац и Брус. Има добру повезаност са већим потрошачким центрима у земљи и повољан саобраћајно-транзитни положај.
Рељеф општине карактеришу равничарско-брежуљкасто-брдовити и ниско-планински терени, са неколико изразитих површи од 410 до 430, 500-540, 620-640, и 690-725m, чија вредност долази до изражаја посебно при просторној организацији биљне производње. Релативно мале висинске разлике омогућују знатну хомогеност простора повољног за развој ратарске, воћарске, виноградарске, али и сточарске производње.
Поднебље (клима)општине Блаце не одликује се великом ветровитошћу, при чему се ваздушна циркулација добрим делом своди у локалне оквире, где доминирају ветрови из северног и северозападног правца. Средња годишња температура износи 10.1º C, уз правилан годишњи ток, при чему је јануар једини месец са негативним температурама (-0,6º C), док је највиша средња месечна температура у јулу (20,8º C). Дужина вегетационог периода је 220-240 дана, а укупна годишња сума падавина износи 688 mm/m².
- Пољопривредно земљиште
Најзначајнији природни потенцијал општине Блаце чини пољопривредно земљиште, а његове површине и производне особине опредељују ниво и структуру пољопривредне производње. Пољопривредне површине износе 18.557 ha, oдносно 59,36% укупне површине.
Структура пољопривредних површина
Назив Површина (ha) Структура (%)
– Оранице и баште 9344 50,35
– Воћњаци 6500 35,03
– Виногради 300 1,62
– Ливаде 1452 7,82
– Пашњаци 944 5,08
– Баре и трстици 17 0,10
18557 100
Обрадиве површине (оранице и баште, воћњаци и виногради) обухватају 16.144 ha, односно 87 % укупних пољопривредних површина. Укупан просечан годишњи род процењује се на око 3,5 хиљада вагона воћа, а у родним годинама и више, што, објективно, представља огромну сировинску базу за подизање прерађивачких капацитета и развој агроиндустрије.
Шуме и шумско земљиште
Под шумама се налази 11.429 ha земљишта, односно 37,34 % укупне површине општине, од чега је 7.359 ha у државном, а 4.070 ha у приватном власништву. У дрвној маси нема четинара, а међу лишћарима преовлађују храст са 95 %, буква око 4 % и мање од 1 % остали, махом тврди лишћари. Укупна дрвна маса износи око 1.550.000 m³, просечан годишњи прираст је 40.000 m³, а просечно годишње пошумљавање око 80 ha. Шумски фонд, као значајан фактор развоја Општине, треба посматрати у оквиру ширег концепта развоја прераде дрвета на овом подручју, односно, изградње капацитета за прераду дрвета.
Водни ресурси
Речни режим на водним токовима хидрографске мреже, која је подељена између сливова Расине (Блаташница) и Топлице (Барбатовачка река и др.), није јединствен. Максимални водостаји на притокама Расине јављају се у априлу (минимални протицаји у августу), а на притокама Топлице у марту (минимални у септембру).
Посебан раритет представља Блачко језеро, површине 12 ha, које се налази недалеко од средишта општине, на надморској висини од 385 m, као посебна хидролошка појава храни се подземним водама и водом из реке Блаташнице, представља значајан потенцијал за развој туризма.
Будим бања – извориште минералних вода HCO3 – Na+K типа укупне минерализације 1121 мг/л са количином слободног СО2 од 42 мг/л. Институт за хидрогеологију Рударско-геолошког факултета у Београду урадио је Пројекат хидрогеолошких истраживања минералних вода Будим бање. Од Блаца је удаљена око 15 км, од тога 12 км је асфалтног пута, 2 км је макадам, а остатак од око 1 км је пољски пут. Терен је погодан за све врсте истраживачких радова и касније вишенаменско искоришћавање минералних вода.
Минералне сировине
На подручју Општине, поред недовољно утврђених резерви мрког угља, регистрована су лежишта геотермалне енергије и појаве металичних и неметаличних минералних сировина.
Лежишта мрког угља откривена су у селима Чучале (2.100.000 тона) и Сибница (3.500.000 тона) а за израду техно-економске оцене потребна су додатна истраживања.
Према хидро-геолошким карактеристикама терена, околина Блаца је са становишта геотермалне енергије оцењена као перспективна у погледу могућности оснивања лежишта на дубини до 2.500 m, са могућом температуром до 160º C. Од неметаличних сировина регистроване су појаве мермера, код села Попове на локалитету Пашин камен, и кварцита, у облику сочива и жице, у селу Придворица.