Блаце припада групи недовољно развијених општина. Пољопривреда је једна од најзначајнијих привредних грана у којима грађани и привредна друштва остварују приходе. Пољопривредно земљиште обухвата око 36% површине територије општине. У структури коришћеног пољопривредног земљишта, највеће учешће имају оранице, баште и воћњаци. Земљиште на ширем простору подручја општине није загађено хемијским средствима, услед чега је већим делом очуван потенцијал за производњу здраве хране.
Умерено континентална клима подручја погодује пре свега воћарству које је доминантна пољопривредна грана, поред сточарства кога прати ратарска производња без које је незамисливо интензивно сточарство. На подручју 40 села рурално становништво углавном остварује приход од продаје пољопривредних производа. Од воћних врста најзаступљенија је шљива,која се гаји на око 5-6 хиљада хектара. Од сортимента доминира стенлеј (на око 70-80% површине), док остале сорте заузимају 20-30% и то чачанска лепотица, руска џанарика, чачанска рана и др. Родност сорте стенлеј у просеку се креће од 12-20 тона по хектару, док остале сорте имају стабилне приносе око 15 тона по хектару. Поред шљиве на подручју општине распрострањена је вишња на око 500-800 хектара, где је облачинска вишња као аутохтона сорта готово једина. Јабука заузима нешто преко 300 хектара, претежно старе аутохтоне сорте, подигнуте на дивљој подлози, гајене на екстензиван начин са минималном употребом агротехнике.
Последњих година интензивира се производња јагода. Неколико десетина хектара је под овим воћем, са тенденцијом увећања.
Прерађивачки капацитети у воћарству су још увек недовољни. Међу најзначајнијим су прерађивачима су „Миди органик“ ДОО, Ми-ми“ ДОО, „Макс“ ДОO, винарија “TODY” ДОО. Значајни су и прерадни капацитети 100-ак мањих сушара у индивидуалном сектору, где се преради окo 40% шљиве.
Сточарство у блачком крају, а пре свега производња млека, има дугу традицију. Развијено је млечно говедарство где се у већини села последњих година покрећу се мини-фарме са 5-15 музних грла. Поред индивидуалних произвођача на овом подручју, у селу Драгуша, налази се фарма „Лазар“ са око 1.000 грла, која је најсавременија фарма у овом делу Србије. Просечна производња млека по грлу је око 4.500 литара по лактацији. Остале гране сточарства (узгој оваца, коза, свиња) слабије су развијене.
Прерађивачки капацитети у Блацу, у области прераде млека, добро су развијени. „Мастер милк“ ДОО, капацитета 120.000л дневно, где је тренутна искоришћеност тек око 30% и млекара „Лазар“ ДОО, капацитета 80.000 л дневно која ради са око 60-70% искоришћености. Производи се углавном пласирају на домаћем тржишту и тржишту региона.
Ратарство је у највећој мери развијено као пратећа грана сточарства. Површине засејане ратарским културама користе се пре свега за производњу квалитетне сточне хране, како као кабаста тако и за производњу концентроване сточне хране (житарице).
Основни недостатак блачке пољопривреде су недовољни прерађивачки капацитети, у оквиру меснопрерађивачке индустрије, као и складишно-прерађивачки у воћарству.